Атлетика на Летњим олимпијским играма 2012 — штафета 4 × 100 метара за мушкарце
Штафетна трка 4 х 100 метара за мушкарце, је била, једна од 47 дисциплина атлетског програма на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону, Уједињено Краљевство. Такмичење је одржано од 10. и 11. августа на Олимпијском стадиону.
Учесници
Учествовало је 16 штафета, из исто толико земаља.
|
|
|
Систем такмичења
Такмичње у овој дисциплини је орджанао у два дана.[1] Првог дана у квалификацијама се учествовале све штафете које су постигле квалификационе норме. Такмичари су били подељени у две групе из којих су се по 3 најбрже штафете из сваке групе и две према постигнутом резултату пласирали у финале.[2]
Преглед такмичења
Дана 11. августа, штафета Јамајке, за коју су трчали Неста Картер, Мајкл Фрејтер, Јохан Блејк и Јусејн Болт, освојила је златну медаљу и оборила свој светски рекорд од 37,04 постигнут на Светском првенству 2011. резултатом 36,84 сек.
Картер није добро почео и Трел Кимонс из САД био је на челу првих 100 метара. Кимонс предаје штафету, бившем светском рекордеру и олимпијском победнику Џастину Гатлину сачувао вођство. До треће измене Америка је имала благу предност над Јамајком, али када је Мајкл Фрејтер предао штафету Јохану Блејку, Блејк сустиже Тајсона Геја и са благом предноси врши последњу измену са Болтом, који повећава предност у трци са Рајаном Бејлијем и са предности од неколико метара пролази кроз циљ у времену новог светског рекорда. САД је била друга са новим националним рекордом[3], а Канада трећа, али је дисквалификована јер је трећи члан штафете Џаред Конатон, нагазио линију суседне стазе, па је на њено место дошао Тринидад и Тобаго[4]
У мају 2014. године, члан америчке штафет 4 х 100 м Тајсон Геј добио је једногодишњу суспензију због коришћења анаболичких стереоида и одузете су му све медаље и брисани сви резултати 15. јула 2012. године када их је први пут употребио. У мају 2015. године МОК је писао Америчком олимпијском комитету тражећи да прикупи медаље осталих учесника штафете Трела Кимонса,Џастина Гатлина, Рајана Бејлија ], Џефрија Демпса и Дарвиса Патона. Прерасподелом медаља Тринидад и Тобаго је добио сребро, а Француска бронзу.[5][6]
Рекорди пре почетка такмичења
(стање 10. јул 2012.)
Светски рекорд | 37,04 | Јамајка Неста Картер Мајкл Фрејтер Јохан Блејк Јусејн Болт | Јамајка | Тегу, Јужна Кореја | 4. септембар 2011. |
Олимпијски рекорд | 37,10 | Јамајка Неста Картер Мајкл Фрејтер Јохан Блејк Јусејн Болт | Јамајка | Пекинг, Кина | 22. август 2008. |
Најбољи резултат сезоне | 37,82 | Racers Track Club Марио Форсајт Јохан Блејк Роуч Кимари Јусејн Болт | Јамајка | Кингстон, Јамајка | 21. април 2012. |
Нови рекорди после завршетка такмичења
Светски рекорд | 36,84 | Јамајка Неста Картер Мајкл Фрејтер Јохан Блејк Јусејн Болт | Лондон, УК | 11. август 2012. |
Олимпијски рекорд | ||||
Најбољи светски резултат сезоне |
Сатница
Сатум | Време | Ниво |
---|---|---|
Петак 10. август, 2012 | 19:45 | Квалификакије |
Субота, 11. август 2012 | 21:00 | Финале |
Освајачи медаља
' | ||
Неста Картер Мајкл Фрејтер Јохан Блејк Јусејн Болт Kemar Bailey-Cole* Јамајка | Трел Кимонс Џастин Гатлин Тајсон Геј Рајан Бејли Џеф Демпс* Дарвис Патон* Сједињене Америчке Државе | Кестон Бледман Марк Бернс Емануел Календер Ричард Томпсон Тринидад и Тобаго |
* такмичари обележени звездицом су трчали у квалификацијама, не и у финалу.
Резултати
Квалификације
Штафете су биле подељене у две групе по 8. У финале су се аутоматски квалификовале по прве три из обе групе (КВ) и две према постигнутом резултату. (кв).[7][8]
Место | Група | Стаза | Земља | Састав штафете | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 2 | 7 | Сједињене Америчке Државе | Џеф Демпс, Дарвис Патон Трел Кимонс Џастин Гатлин | 37,38 | КВ, НР |
2 | 1 | 6 | Јамајка | Неста Картер, Мајкл Фрејтер Јохан Блејк Kemar Bailey-Cole | 37,39 | КВ, ЛРС |
3 | 2 | 4 | Канада | Gavin Smellie, Oluseyi Smith Џаред Конатон, Џастин Ворнер | 38,05 | КВ, ЛРС |
4 | 2 | 9 | Јапан | Рјота Јамагата, Масаши Еригучи Шинџи Такахира, Shota Iizuka | 38,07 | КВ, ЛРС |
5 | 1 | 4 | Тринидад и Тобаго | Ричард Томпсон, Марк Бернс Емануел Календер, Кестон Бледман | 38,10 | КВ, ЛРС |
6 | 2 | 5 | Француска | Жими Вико, Кристоф Леметр Пјер-Алекси Песоно, Ролан Поњон | 38,15 | кв |
7 | 2 | 2 | Аустралија | Ентони Алози, Ајзек Нтиамоа Ендру Макабе, Џошуа Рос | 38,17 | кв ОКР |
8 | 1 | 7 | Холандија | Брајан Маријано, Чуранди Мартина Ђовани Кодрингтон, Патрик ван Лојк | 38,29 | КВ, НР |
9 | 2 | 3 | Пољска | Kamil Masztak, Даријуш Кућ Роберт Кубачик, Камил Крињски | 38.31 | НР |
10 | 1 | 8 | Бразил | Aldemir da Silva Junior, Сандро Вијана Нилсон Андре, Бруно де Барош | 38,35 | ЛРС |
11 | 2 | 6 | Немачка | Јулијан Ројс, Тобијас Унгер Александер Козенков, Лукас Јакубчик | 38,37 | |
12 | 1 | 5 | Кина | Гуо Фан, Љанг Ђахуанг Су Бингтјен, Џанг Пјеменг | 38,38 | НР |
13 | 1 | 4 | Сент Китс и Невис | Lestrod Roland, Џејсон Роџерс Антоан Адамс, Бриџеш Лоренс | 38,41 | НР |
14 | 1 | 9 | Италија | Симоне Колио, Жак Рипарели Давиде Маненти, Фабио Черути | 38,58 | ЛРС |
15 | 2 | 8 | Хонгконг | Tang Yik Chun, Lai Chun Ho Ng Ka Fung, Чи Хо Цуи | 38,61 | |
— | 1 | 2 | Уједињено Краљевство | Кристијан Малком, Двејн Чејмберс Данијел Талбот, Адам Џемили | ДИСК (37,93) |
Финале
Место | Стаза | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
6 | Јамајка | Неста Картер, Мајкл Фрејтер Јохан Блејк, Јусејн Болт | 36,84 | СР, ОР, САР, НР | |
9 | Тринидад и Тобаго | Кестон Бледман, Марк Бернс Емануел Календер, Ричард Томпсон | 38,12 | ||
3 | Француска | Жими Вико, Кристоф Леметр Пјер-Алекси Песоно, Ролан Поњон | 38,16 | ||
4. | 4 | Јапан | Ryota Yamagata, Масаши Еригучи Шинџи Такахира, Shota Iizuka | 38,35 | |
5. | 8 | Холандија | Брајан Маријано, Чуранди Мартина Ђовани Кодрингтон, Патрик ван Лојк | 38,39 | |
6. | 2 | Аустралија | Ентони Алози, Ајзек Нтиамоа Ендру Макабе, Џошуа Рос | 38,43 | |
— | 5 | Канада | Gavin Smellie, Oluseyi Smith Џаред Конатон, Џастин Ворнер | ДИСК (38,07) | 163.3а |
- | 7 | Сједињене Америчке Државе * | Трел Кимонс, Џастин Гатлин Тајсон Геј, Рајан Бејли |
- Члан штафете САД Тајсон Геј дисквалификован је пошто је користио анаболичке стероиде, па је дисквалификована комплетна штафета и одузета им је сребрна медаља. Медаље су накнадон дедељене трећм Тринидаду и Тобагу, а бронза Француској.
Извори
- ^ Организациони комитет ЛОИ у Лондону
- ^ Систем такмичења у трци штафета 4 х 100 метара
- ^ „2012 London Olympics – Jamaica sets 4 × 100 world record behind Bolt”. ESPN. 11. 08. 2012. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ Canadian men's relay team goes from bronze to heartache after disqualification The Globe and Mail 12. август 2012.
- ^ US stripped of London 2012 Olympic relay medals
- ^ Tyson Gay banned for one year for positive drugs test
- ^ Квалификације у трци штафета 4 х 100 м за мушкасрце на сајту ИААФ
- ^ Резултати финалне трке штафета 4 х 100 м за мушкарце на сајту ИААФ
- ^ Коначан распоред медаља на сајту ИААФ
Спољашње везе
- Резултати штафете 4 х 100 м за мушкарце на званичном сајту ЛОИ 2012.
- п
- р
- у