14. новембар

14. новембар (14.11.) је 318. дан године по грегоријанском календару (319. у преступној години). До краја године има још 47 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

1533 — Шпански освајачи под командом Франсиска Пизара заузели град Куско, престоницу царства Инка, на територији данашњег Перуа.
1770 — Шкотски истраживач Џејмс Брус открио извориште Плавог Нила у језеру Тана у северозападној Етиопији.
1847 — У Швајцарској избио грађански рат снага Швајцарске конфедерације и седам католичких кантона, окончан крајем истог месеца поразом кантона.
1885 — Почео Српско-бугарски рат, објавом од стране краља Србије, Милана Обреновића.
1910 — Капетан Еуген Елај авионом узлетео, први пут у историји ваздухопловства, са палубе брода Бирмингем, усидреног у луци Хемптон роудс, у САД.
1918 — Томаш Масарик изабран за првог председника Чехословачке.
1979 — У земљотресу у провинцији Корасан, на истоку Ирана, погинуло 385 особа.
1983 — Прве крстареће ракете САД стигле у британску ваздушну базу Гринхем комон, упркос протестима пацифиста.
1984 — У Лос Анђелесу ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. У САД побегао 1948, власти САД упорно одбијале да испуне захтев СФРЈ за екстрадицију. Изручен 12. фебруара 1986, у мају исте године осуђен на смрт.
1988 — Палестинско национално веће прихватило Резолуцију 242 Уједињених нација и нову политичку стратегију која подразумева признавање државе Израел, мировне преговоре о Блиском истоку и одбацивање тероризма.
1989 — Национални покрет црнаца SWAPO убедљиво победио на првим изборима у Намибији.
1991 — Камбоџански принц Нородом Сиханук вратио се у земљу после 13 година изгнанства.
1994 — У тропској олуји Гордон на Хаитију погинуло 829 особа.
1999 — Ступиле на снагу санкције Уједињених нација против Авганистана, донете због одбијања власти да изруче Осаму бин Ладена, који је, према тврдњама САД, главни организатор бомбашких напада на амбасаде САД у Кенији и Танзанији.
2000 — На конференцији Пакта за стабилност југоисточне Европе, први пут одржаној у Београду, Југославији обећана помоћ од пола милијарде евра.
2001 — Пет наследница СФРЈ постигло договор о почетку припрема за расподелу 74,5 милиона долара у злату, прве рате укупне заоставштине од око две милијарде долара.
2003 — Краљ Свазиленда Мсвати формално прихватио нови устав, по ком је сва власт у рукама краља.

Рођења

1765 — Роберт Фултон, амерички инжењер и иноватор. (прем. 1815)
1838 — Аугуст Шеноа, хрватски књижевник. (прем. 1881)
1840 — Клод Моне, француски сликар. (прем. 1926)
1874 — Јохан Шобер, аустријски политичар, први председник Интерпола и канцелар Аустрије у три наврата. (прем. 1932)
1889 — Џавахарлал Нехру, индијски државник, политичар и активиста, 1. премијер Индије. (прем. 1964)
1891 — Фредерик Бантинг, канадски медицински истраживач, лекар и сликар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1923). (прем. 1941)
1898 — Бенжамен Фондан, румунско-француски песник, филозоф и критичар уметности. (прем. 1944)
1906 — Луиза Брукс, америчка глумица и плесачица. (прем. 1985)
1907 — Астрид Линдгрен, шведска књижевница и сценаристкиња, најпознатија по књигама за децу. (прем. 2002)
1916 — Роже Апери, грчко-француски математичар. (прем. 1994)
1922 — Бутрос Бутрос-Гали, египатски политичар и дипломата, 6. генерални секретар Уједињених нација. (прем. 2016)
1948 — Чарлс III, краљ Уједињеног Краљевства
1953 — Доминик де Вилпен, француски политичар, дипломата и писац, премијер Француске (2005—2007).
1954 — Бернар Ино, француски бициклиста.
1955 — Сулејман Халиловић, босанскохерцеговачки фудбалер.
1958 — Оливје Маршал, француски глумац, редитељ, сценариста и бивши полицајац.
1965 — Стјуарт Стејплс, енглески музичар, најпознатији као фронтмен, певач и гитариста групе Tindersticks.
1972 — Едита Горњак, пољска музичарка.
1972 — Џош Думел, амерички глумац и модел.
1979 — Олга Куриленко, украјинско-француска глумица и модел.
1980 — Карлос Кабезас, шпански кошаркаш.
1984 — Винченцо Нибали, италијански бициклиста.
1984 — Марија Шерифовић, српска певачица.
1986 — Данијела Пејџ, америчко-српска кошаркашица.
1993 — Самуел Умтити, француски фудбалер.
1995 — Андрија Вилимановић, српски одбојкаш.
1996 — Борна Ћорић, хрватски тенисер.
1998 — Софија Кенин, америчка тенисерка.^[1]

Смрти

565 — Јустинијан I, источноримски (византијски) цар, законодавац, градитељ и освајач.
1831 — Георг Вилхелм Фридрих Хегел, немачки филозоф
1893 — Милан Кујунџић Абердар, српски филозоф, политичар, песник, министар и академик САНУ.
1946 — Мануел де Фаља, шпански композитор и пијаниста.